Kad bijahu došli dani, da ne mora plugom više, tekst je borderske junačke pesme nastale na samom kraju sumnjivog 20-tog veka. Da bi se razumela filozofija ovog neshvaćenog i dugo zabranjivanog sporta moraćemo se vratiti gotovo vek unazad, i hronološki prosurfati kroz bitne događaje vezane za njegovo nastajanje i konačno priznavanje od strane institucija kojima je u statutu da sport pomažu umesto što ga sputavaju.

Ne zvuči li Vam ovo poslednje previše poznato.

1929 god. – prvi pokušaj da se tada jedini zimski sport dopuni još nekih imao je M.J. “Jack Burchett” na tablu šperploče platnenim trakama uzevuje konjske uzde. Ovaj pokušaj možemo smatrati pretečom snoubord, iako se samo radilo o eksperimentu.

1963 god. – korak dalje otišao je učenik osmog razreda osnovne škole Tom Sims, zalepivši parče tepiha na skejt board a na donju stranu aluminijumsku ploču.

1965 god. – inženjer hemijskih gasova iz Michigena, Sherman Poppen, je sastavivši dve skije sam sam napravio božićni poklon za svoju kćerku, a tu novonastalu igračku je njegova supruga nazvala Snurfer, naziv koji je kasnije i zvanično zaživeo. Svi njeni drugari su poželeli takvu igračku te je pokrenuta lavina interesovanje i do 1976 godine je proizvedeno i prodato milion primeraka. Ipak i pored brojnih uspešno održanih takmičenja Snurfer je zauvek ostao samo igračka.

1970 god.- Snowboard revolucionar Dimitrije Milović (svaka pomisao da

je bio naš čovek će se tretirati kao pretenciozna, čak zlonamerna) u državi New York, klizajući se na poslužaviku po stepeništu studentske kafeterije dolazi na ideju proizvodnje dasaka koje su zasnovane na surfu i koje bi se koristile za dubok sneg, kako kasnije i biva. Naknadno su dodati i metalni rubnici što je omogućilo vožnju po svi terenima. Nakon godinu dana patent je i službeno priznat ali ga Milović ne prodaje nego u državi Utah, SAD osniva kompaniju i naziva je po svom proizvodu – Winterstick, u kojoj proizvodi nekoliko modela bordova među kojima i danas poznatu konstrukciju “Lastin rep”

1975 god. – Milović piše i izdaje članke u časopisima news week, playboy, powder, međutim većina ski centara nema razumevanje za novonastali sport, i zabranjuju ga na svojim stazama.

1977 god.- Milović ličnim zalaganjem uspeva da izdejstvuje pismenu dozvolu kojom dokazuje da su zakonske zabrane bespravne i da su izraz samovolje menagera ski centara.

1979 god. – Jack Burton na svom modelu snouborda fiksira stopala i odnosi pobedu na nacionalnom takmičenju. Pobeda biva osporavana ali zahvaljujući Paul Graves-u, tada jedinom sponzorisanom borderu, ova pobeda biva priznata. On je tom prilikom okretima od 360 stepeni, (elementom koji danas izvode petogodišnjaci samo tri dana nakon što počnu

da uče vožnju snouborda) fascinirao publiku. Tada je snimljena i prva Snurfer reklama za LABATT pivo, koja je u SAD i Kanadi bila aktuelna naredene četiri godine.

1980 god. Milovićev Winterstick i kompanija BURTON proizvode prvu P-TEX bazu bordova, nakon čega Milović napušta posao. Burton kasnije postaje i ostaje najmoćnija i najrazvijenija Snowboard kompanija do dana današnjeg.

1982 god.- U državi Vermont, regija Woodstook na stazi Suicid 6 održava se prvo nacionalno prvenstvo u slalomu i spustu. Tom Sims uprkost lomu prsta pobeđuje u spustu dok je vozač Burtona osvojio prvo mesto u generalnom plasmanu.

1986 god.- Burton lansira prve soft boots(meke čizme),koje se razlikuju od skijaških, i na taj način postavlja standarde kojih se drže i današnji proizvođači.

1987 god.- Evropljani organizuju svetsko prvenstvo u Livignu, Italija i St. Moritz-u Švajcarska

1988 god. Održan prvi svetski kup i posle trka u Ervopi i severnoj Americi, u igru ulaze i veliki sponzori: O’Neill, Suzuki,Swatch.

1988god Craig Kelly vodeći borac za prava Bordera prvi je uspeo da natera menadžera lokalog ski centra “Mount. Baker” da prihvate novonastali sport. Kelly je 1987 postao vozač Burtona, prvi je border koji je imaosvoj pro model borda, četiri puta biva svetski prvak i dugogodišnji je vođa Burton tima. Nakon takmičarske karijere posvećuje se spiritualnoj strani snouborda,vozeći isključivo netaknut sneg po neispitanih terenima Aljaske, Kanade i Novog Zelanda. Godinama je važio za bordera sa najvećom pređenom visinskom razlikom godišnje. 2003 godine u 36-toj godini gubi život u lavini u kanadskoj regiji British Columbia. Bio je prvi pravi profesionalac i pionir vožnje po neistraženim terenima, SLAVA MU I MILOS’.

Njegov pristup ovom sportu ostaće stalna inspiracija svim borderima u celom svetu.

1990 god. Osnovana je međunarodna snoubord federacija (ISF, simbol nezavisnog snouborda) na čijem čelu su taba bili Ted Martin, Kazuo Ogura i Christian Savioz. U statutu im stoji da ce to uvek biti organizacija isključivo za snowboarding kojom upravljaju snowboarderi za dobrobit snouborda.

1993 god.- Održano prvo zvanično prvenstvo sveta u Ischglu, Austrija. FIS (međunarodna skijaška federacija) na sastanku u junu prepoznaje snoubord kao novi snežni sport.

1994 god.- FIS organizuje kompletnu svetsku turneju isključivo u alpskim disciplinama. Iste godine ISF piše pismo IOC(međunarodni olompijski komitet), i iznosi probleme izbora vozača, te FIS postaje upravljačko i nadležno telo za ta pitanja. Na olipmijskim igrama u norveškoj 1994 godine planirano je predstavljanje snouborda kao demonstracionog sporta ali je IOC u poslednjem trenutku doneo suprotnu odluku.

1998 god.- U Naganu, Japan snoubord dobija status olimpijskog sporta i održavaju se takmičenja u slalomu, veleslalomu i Half Pipe-u. FIS je tom prilikom napravio lošu selekciju pa je norvežanin Terje Haakosen (jedan od najboljih bordera svih vremena), funkcionere IOC-a nazvao mafijom, i započeo Artic Challenge koji uz X-games danas predstavlja najjače takmičenje nezavisnog snouborda.

2000 god.- Već bezmalo pola veka je Afroamerikancima dozvoljeno da se u javnom prevozu mešaju sa “višom rasom”????, kada je napokon u najvećem i najpoznatijem ski centru na svetu Aspen Colorado, omogućeno borderima da uživaju ista prava kao i predstavnici privilegovanog dela populacije. Valjda su napokon čuli i za onu vladičinu “ kome zakon leži u topuzu tragovi mu srmde nečovještvom.”

Novi beli sport se u međuvremenu razvio u tri pravca : alpine (race discipline), freeride (vožnja po neuređenim stazama – pršiću,puderu) i freestyle (vožnja po za to pripremljenim poligonima)

Preostaje nam da se nadamo da je u novom veku zaista SVE krenulo “Nizbrdo”, pa ćemo pratiti!

Ostaće nezapamćen primer bezrezervnog zabranjivanja jednog sporta koji to ničim nije zaslužio.

Napokon je snowboard kao sport izvojevao zasluženo mesto pod suncem i nadajmo se da će ostati jedini primer sportske ali svake druge diskriminacije.

Vidimo se na Snow Dancu, Brka